Hvala na komentaru, Violeta 🙂
Preformulisala sam da budem preciznija.

Tačno je 100% da je pravilo “ništa nikada”.
Praksa je da pojedini pojedici, vremenom počnu sami da donose drugačije odluke, pa koriste proizvode na kojima ne stoji eksplicitno da nisu “gluten free” – ili izjave da im ne smeta ako postoji manja količina nekog proizvoda “sa mogućim tragovima” u nekom jelu. (naravno, niko od njih ne koristi ništa što prirodno sadrži gluten – to je već nezamislivo)

Poznajem lično 2 osobe koje ovo rade (jedna je stranac) i kažu da nemaju nikavih posledica. Znam druge koji ne mogu da nađu sočivo & pasulj na kome ne piše to za tragove – i onda ono na kome to piše dugo, uporno peru u vodi, pa koriste. Kao što znam i jednu osobu kojoj je toliko loše da su morali da joj naprave odvojenu kuhinju kako bi je sačuvali od najmanje moguće kontaminacije.

Čini mi se zbog ovoga da ima ogromnih oscilacija u ponašanju – pretpostaviću da su razlike u tome da i je celijakija otkrivena u ranoj fazi i koliko su se creva oporavila.

Dobra poenta koju treba istaći svakako i drago mi je što si skrenula pažnju na ovo 🙂