Davno zaboravljene veze: bogovi, seks i hrana

U moderno vreme vođenje ljubavi u prirodi može da bude deo zabave i posluži za razbijanje monotonije, stvar je ličnih preferencija i potpuno lišeno bilo kakve ritualne konotacije – a pominjanje boga u intimnim trenucima predstavlja samo kompliment. Ceo jedan svet koji je davno postojao danas može samo da nas začudi. 

U milosti namenskih bogova

Ne rađaju se sve bebe baš onda kada budu željene pa ako ne ide sve po planu, danas potražimo doktora. Nekada smo se za intervencije ovog tipa obraćali bogovima služeći se simbolima plodnosti – hranom ili odgovarajući delovima biljaka i životinja, kao i figuricama koje liče na trudnu ženu. Rituali su nastali da bi se kroz njih ljudi obratili bogu zaduženom za ove stvari i često bi način da se umilostive “namenski” bogovi bio i sam seksualni čin. Ljudi bi radili ono što su verovali da pomaže a bog je to trebalo da vidi i nagradi.

Metode koje su korišćene bile su potpuno simboličke i stvarale logični sled u sujevernim umovima. Prvi naširoko poznati simbol plodnosti je bila praistorijska Vilendorfska Venera čije je dobro uhranjeno telo, u vreme kada je hrana bila teže dostupna, predstavljalo retku atrakciju. Veza između čoveka, simbola, oponašanja i bogova je bila neraskidiva i održavala u životu ubeđenje da su i za obilje hrane i za zdravlje porodice potrebni srećni bogovi koje treba umilostiviti u tačno odabranom trenutku.

Nemoral na njivama

Rituali za plodnost u porodici su bili povezani sa ritualima za plodnost zemlje jer drevni narodi nisu u značajnoj meri razdvajali ova dva. Bogata žetva i mnoštvo zdrave dece su bili međusobno povezani jer je izobilje hrane značilo imati i zdrave žene i zdravo potpomstvo. Ne čudi da je neraskidivi deo rituala bio i simbolički seksualni čin, pa je i ovo bio važan način da se čovek obrati nekom konkretnom “funkcionalnom bogu” zaduženom za blagodet i reprodukciju čoveka – ali i reprodukciju životinja ili useva.

U drevnom Rimu nije bilo neuobičajeno da vlasnik zemlje odvede svoju ženu na polja i sa njom ima seks na zemlji. Što više zemlje i njiva – više posla za nju i njega s obzirom da je ovaj čin trebalo da garantuje da će tlo biti plodno onda kada robovi budu poslati da ga obrađuju. Da li je ova metoda bila popularnija od toga da poljanom prošeta žena u danima kada ima ciklus i ostavi malo krvi na poljani – i dan danas ostaje pod znakom pitanja. U svetu simbolike i oponašanja onoga što su želeli da se desi ovakvi postupci su verovatno imali više smisla od udaranja u bubnjeve kojima se prizivaju duhovi – što je praktikovano u mnogim delovima sveta, posebno u Africi 🙂

I dan danas širom planete postoje dani odvojeni za ceremonije plodnosti čiji koreni sežu daleko u istoriju. Neki elementi neprihvatljivi za današnje pojmanje morala su svakako eliminisani iz modernih ceremonija. Ples golih žena ili orgije sigurno ne dolaze u obzir pa njihovo originalno poreklo i prvobitni oblik izvođenja polako pada u zaborav.

Prostitucija za dobru žetvu

Dok srednjevekovna čednost nije umešala prste u seksualne igre, hramovi božiji nisu služili samo za paljenje sveća i molitvu. Manje je poznato da su upravo ova mesta bila često korišćena za seksualne obrede. Antički Rimu je bio poseban svet u kome su poštovani tradicija, običaji, položaj u društvu – ali istovremeno je postojala i nama neshvatljiva sloboda. Savremene kategorije kao što su bogohulno, besramno, ponižavajuće – funkcionisale su u društvenom životu Rima na nama neshvatljiv način. Jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije širom antičkog sveta pa i u samom Rimu nije bio sličan današnjem najstarijem zanatu na svetu – već je bio religiozan.

Sveta prostitucija (prostitucija u hramovima) je bio ritual koji se sastojao od  seksualnog čina učinjenog radi ili religioznog obožavanja ili još češće kao vrsta rituala plodnosti. Religiozna prostitucija je predstavljala posebnu pojavu u okviru antičke epohe i danas je nemoguće uporediti vavilonsku ili rimsku sa savremenom prostitucijom.  Ono što je danas oblik kriminalne delatnosti iza javne scene i prestavlja društveni i moralni problem nekada nije remetilo kolektivnu svest društva i niko nije morao da bude umiren zbog ovog čina.

Izgubljena magija

Sve ovo sagledano iz uglova modernih pijaca, online kupovine hrane, potpune odvojenosti od prirode i vladavine savremenih agrotehničkih mera – čak i kada znamo da se dešavalo samo nekoliko vekova ranije na ovoj planeti – ume da deluje skoro vanzemaljski i nemoguće. U jeku priča o GMO hrani i na planeti gde se više ni ljudi ni životinje ne hrane onako kako im je bilo predviđeno – ponekad vredi podsetiti se odakle smo potekli i u šta smo verovali. Nije to bilo tako davno.

Današnje žene bi se verovatno pobunile protiv golog tla ispod svojih osetljivih leđa jer će više verovati u moć veštačkog đubriva – ali možda ima šanse da ponovo uspostavimo makar neki kontakt s prirodom, pronađemo neku zaostalu iskru simbolike i setimo se koliko je ova planeta čarobna. Čak i onda kada njom hodamo ne izmišljajući namenske bogove kao što su ih izmišljali oni koji su tom planetom hodali pre nas i koje danas zovemo primitivnima. Oni koji nisu znali više od nas – ali jesu osećali od čega im zavisi život.

Ako pokušamo da njihovim očima pogledamo jednu običnu njivu – da li ima ikakve šanse da osetimo da smo i dalje deo prirode? Kakve su uopšte mogućnosti da se setimo da je naša uloga oduvek bila da čuvamo život na njoj – da poštujemo i obožavamo sve što nam pruža?

Svakako bez preterano simboličnih rituala 🙂