Bezbednost dece na internetu – šta svaki roditelj mora da zna?

Moji bratanci imaju 10 i 8 godina. Imaju i tablet, pristup roditeljskom laptopu i svoje mobilne telefone. Koliko god da pomenute uređaje u ovom momentu upotrebljavaju kontrolisano i dozirano, niko nikada nije imao dete pod budnim okom 24/7.

Kad malo porastu, ja ću se, verovatno vođena tematikom kojojm se bavim – zapitati kakve sve gluposti o ishrani mogu da pročitaju na interentu? U šta bi poverovali i čime bi se vodili kao tinejdžeri da im ja nisam tetka? A netačne informacije o ishrani su manja opasnost koja vreba na internetu. Ako ništa drugo, dezinformacije ovog tipa koje bi možda pokupili, veoma su rešive i popravljive.

Ipak, o „light“ problemima vezanim za interent, razmišlja samo onaj koji se nije opekao. Svet je pun opasnijih i mučnijih događaja, a naša zemlja ni malo ne zaostaje za ovim “trendom”.

Dok sam čitala knjigu doktoranta “Fakulteta političkih nauka”, mastera međunarodnog prava i stručnjaka za internet bezbednost – Katarine Jonev, Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje, malo je reći da mi se mnogo puta dizala kosa na glavi, a jedna izjava se urezala u pamćenje:

Bitno je da sa detetom zajedno kročite u virtuelni svet. Rečenice poput ,,Sve ja to znam’’, ,,Neće se to desiti mom detetu’’ i ,,Nije to nista tako strašno i ozbiljno’’ – zaboravite!

O mojoj današnjoj sagovornici lako možete da saznate mnogo toga, čim njeno ime ukucate u pretraživač. Prvo ćete saznati da se Katarina Jonev intenzivno usavršavala u ovoj oblasti od 2013. godine, kada je odbranila master rad na temu ,,Sajber bezbednost u međunarodnim odnosima’’. Do sada je objavila 45 naučnih radova.

Od 2016. godine aktivno se bavi edukacijom iz oblasti zaštite dece i mladih na internetu i na društvenim mrežama. Samo u poslednjih godinu dana održala je oko 150 predavanja u 15 gradova u Srbiji – uključujući u to i intenzivna predavanja na dečijim sportskim kampovima Vladimira Grbića, Dejana Stankovića, rukometnog kluba Novi Beograd…

Ako imate dete koje ima pristup interntu – u vašem najboljem interesu jeste da upijete svaku reč i savet koji Katarina deli s vama, a svakako i da se potrudite da pročitate detalje u knjizi „Bezbednost dece na internetu“

• Šta su najčešći propusti koje roditelji naprave kada je u pitanju bezbednost dece na internetu?  

Nažalost, nisu svi roditelji podjednako upućeni da bi adekvatno usmerili svoju decu, kada su u pitanju bezbednost i prisutnost u virtuelnom svetu. Zabrane su uvek mač sa dve oštrice. Stoga sam i napisala knjigu ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’ koja roditeljima, čija deca rastu i razvijaju se u digitalnom dobu, treba da odgovori na nedoumice i pruži smernice kako da deca budu bezbedna.

Svaki roditelj treba svom detetu da objasni kako Internet nije bauk, već uz dobro i pravilno korišćenje može da donese veliki broj koristi. Samo pomislite na razvijanje komunikacionih veština, učenje i usavršavanje stranih jezika, čitanje e-knjiga, razvoj IT pismenosti…

Paralelno, svaki roditelj mora da zna da postoji veliki broj opasnosti koje vrebaju na Internetu, a koje targetiraju upravo najmlađe. Najosnovnije pravilo na koje upućujem roditelje, koje ni jedan otac ili majka ne smeju da zaborave jeste: proverite kako izgleda profil vaše dece.

Ne propustite da izbrišete privatne informacije kao što su broj telefona, privatna mejl adresa, škola u koju dete ide, sportski objekat u kom trenira… Obratite pažnju kakve fotografije vaše dete postavlja i naravno – ko su mu virtuelni prijatelji. Dete od recimo 10 godina ne bi uopšte trebalo da ima Fejsbuk ili Instagram, a kamoli nekoliko stotina virtuelnih prijatelja! Ako smo kao mali naučili da ne treba da pričamo sa nepoznatim ljudima na ulici – moramo da naučimo decu da to isto pravilo važi i u virtuelnom prostoru. Ni tamo nema komunikacije sa nepoznatima!

• Koje bi bile najveće greške u ponašanju roditelja na društvenim mrežama?  

Savršeno je prirodno da roditelji žele da se pohvale svojim čedom, da ih pokažu prijateljima ili da podele sa online zajednicom lepe i slatke trenutke. To mogu da razumem. Ne mogu da razumem roditelje koji imaju potrebu da kače slike svoje sopstvene dece bez odeće. Shvatam beleženje momenata na godišnjem odmoru, ali zašto ljudi na društvenim mrežama moraju da vide i golo dete?!

Pre postavljanja takvih fotografija razmislite o sledećem:

– Bezbednost vašeg deteta:
Da li znate gde i kod koga slike deteta bez odeće mogu da završe? Ovde svakako mislim na sajtove s dečijom pornografijom i kompjutere osoba s mračnim umom. Već mesecima na društvenim mrežama i u medijima idu upozorenja da su pornografski sajtovi prepuni fotografija dece iz Srbije – jako često sa sve imenima dece! Ali, pojedini roditelji uporno ne žele da poslušaju savete stručnjaka. Možda misle da se baš njihovom detetu ništa neće desiti. Imajte u vidu da neko ispunjava svoje bolesne seksualne fantazije dok gleda te fotografije. Neko zarađuje od prodaje tih fotografija.  Dok roditelji brzopleto dele slike na društvenim mrežama, najveća šteta se nanosi upravo detetu.

– Privatnosti i budućnost vašeg deteta:
Koliko ste sigurni da će vaše dete, kada poraste, reći: ,,Hvala vam što ste me slikali bez trunke odeće i što je to videlo hiljadu nepoznatih ljudi na društvenim mrežama’’. Vi donosite odluke umesto vašeg deteta. Uostalom, krenite od sebe – kako biste se vi osećali da ,,isplivaju’’ vaše slike iz detinjstva, koje biste najradije pocepali, ali baka ili majka ne daju da taknete porodičan album?

• Nakon roditeljskih propusta i grešaka – logično pitanje koje sledi jeste na koji način se sama deca izlažu rizicima?

Česta su upozorenja, ali toga nikada dovoljno. Problem je što posredstvom interneta, medija, popularisanja raznih televizijskih formata gde se promovišu nasilje, psovke, nemoral – mladi, a pogotovu devojčice – stiču utisak da će biti voljeni, poštovani, primećeni. Kopiraju ponašanje lažnih zvezda. Devojčice misle da vrede više samo zbog broja lajkova i pratilaca – da to određuje koliko su uspešne. Znaju i da slika u kupaćem kostimu nosi više lajkova nego rolka i kosa vezana u rep, što to je strašno.

Ne generalizujem celu mladu žensku populaciju, daleko od toga, ali ovakvo razmišljanje je sve učestalije. Devojčice misle da ako dečacima pošalju svoje nage slike da će ih oni voleti, da će se zaljubiti, da će ih poštovati – a dešava se upravo suprotno. Veliki broj momaka njihovu naivnost i nerazmišljanje o posledicama iskoristi da ih posle ucenjuje. Veliki broj fotografija završi i na nepriličnim sajtovima, koji promovišu pornografiju. Jednom kada se fotografija postavi na internet, ona tamo ostaje zauvek.

Moj savet za decu je da nikako ne šalju nikome koga poznaju – a kamoli koga ne poznaju – svoje (provokativnije)  fotografije. Ni samoinicijativno, ni kada ih neko traži. Nikada ne znamo sa sigurnošću ko je sa druge strane profila. Ujedno, ovo je i molba za roditelje da više komuniciraju sa decom i objasne im zamke na koje mogu da naiđu kada su u pitanju društvene mreže.

• Da li su fotografije jedini problem i koji su najtipičniji primeri rizičnog ponašanja na interntu, koja se kasnije „preliju“ u svakodnevni, realni život deteta?

Komunikacija sa nepoznatim osobama je veliki problem. Nažalost, danas je trend ,,jurenja’’ lajkova i sakupljanja pratilaca prisutan naširoko kod dece i mladih. Misle da se time pokazuje koliko su popularni, kul, u trendu, bolji od drugih. Oh, kakva greška! Da da bi imali puno lajkova, moramo da imamo i puno pratilaca, što opet znači da moramo da prihvatimo svaki zahtev za prijateljstvo ili praćenje na Instagramu. Dakle, ogroman broj nepoznatih ljudi, koji često nemaju dobre namere.

Lažna predstavljanja u komunikaciji sa decom – a predatori se uvek predstavljaju da su vršnjaci žrtve – čine da dete, kada pogleda profil, zaista zaključi da se dopisuje s osobom svojih godina. Predator postavlja veliki broj pitanja i sakuplja informacije. Desilo se u nekoliko gradova Srbije da su se deca toliko ,,opustila’’ u komunikaciji sa ljudima koje ne poznaju i da su odgovarala bez ustezanja na pitanja gde žive, gde im rade roditelji, kada su u školi. Zatim je dolazilo do pljačkanja stanova i kuća.

Komunikacija može voditi i do susreta deteta i nepoznate osobe. Jedan od primera se desilo pre nekoliko godina… Devojčica od 13 godina je otišla da se vidi sa nekim za koga je pretpostavila da je njen vršnjak. Komunicirala je neko vreme s njim na društvenim mrežama i rešila da prihvati poziv da se upoznaju. On nije bio njen vršnjak, već čovek od 40 godina, koji je napravio lažni identitet na društvenim mrežama i koristio tuđe slike. Bila je silovana. Srećom uhapšen je, ali i nedovoljno kažnjen. Svaka kazna za nekog ko povredi dete je preblaga. Ovakvih primera je zaista puno i te mučne situacije se odigravaju svuda po Srbiji – i u većim i u manjim gradovima.

• Mnogo biznisa postavlja fotografije dece: igraonice, sportske škole, kampovi… A tu su i slike tuđe dece koje roditelji postavljaju nakon dečijih rođendana. Šta se tu sme – a šta ne sme? 

Poznajem jednog tatu, koji je ujedno i stručnjak za IT bezbednost. On je svog sina od 3 godine ispisao iz vrtića.  Zaposleni u vrtiću su konstantno postavljali slike dece na svoje FB i Instagram profile. Zamolio je i objasnio da to ne smeju i ne treba da rade –  ali su oni nastavili. Skidam kapu za njegovu odluku! Na početku godine, škole od roditelja dobijaju pismenu saglasnost za objavu slika njihove dece, čak za školski sajt. Roditelji mogu da pišu pritužbu ako ako takva saglasnost nije potpisana.

Na svojim profilima ne objavljujem slike gde se deci, koja prisustvuju predavanjima, vide lica. Smejala sam se sama sebi kada sam bacila pogled na svoj instagram profil i uočila koliko su mi slike slične, mada su iz različitih gradova. Stojim na sredini slike, iza mene je projektor – a deci se vide samo leđa. Nema čak ni fotografija slikanih iz profila. Nemam ni fotografije s decom bliskih ljudi. To je moja odluka i nje se držim, jer ni na koji način ne želim da decu izlažem opasnosti ili da im ugrožavam privatnost.

Takođe, kao višegodišnji edukator iz ove oblasti, znam da je nedozvoljeno objavljivanje fotografija bez pristanka osobe koja je na fotografiji, ili roditelja.  To piše u Krivičnom zakonu Republike Srbije, član 144 da budem preciznija. On važi kako za odrasle tako i za decu.

Nadam se da su toga svesni i oni koji koriste fotografije dece u reklamne svrhe. U suprotnom, roditelji imaju pravo da zahtevaju da se fotografije uklone ili čak da iskoriste pravna sredstva da bi one bile sklonjene.

• Šta se zapravo dešava s fotografijama koje postavimo na Facebook?

Gubimo kontrolu nad njima i gubimo pravo na nju. Kontrolu – jer ne znamo broj ljudi koji ju je video (virtuelni prijatelji naših virtuelnih prijatelja), svako može da je skine ili “skrinšotuje”, pa sačuva u svom telefonu ili distribuira drugim ljudima. Neko može da je iskoristi za profilnu sliku prilikom kreiranja lažnog profila. Pravo – jer Fejsbuk ima pravo da je koristi u sopstvene svrhe. Znam devojku koja se, pre nego što je postala majka, pre nekoliko godina, bavila modelingom. Jednu od fotografija sa njenog profila ,,skinula’’ je i upotrebila u sopstvene PR svrhe kanadska firma, koja se bavi proizvodnjom vodke. Devojka niti je uspela da zabrani korišćenje svog lika, niti je zaradila išta.

Ujedno, Fejsbuk može i da obriše sliku ukoliko proceni da je neki neprimeren sadržaj u pitanju. Kada su u pitanju deca, ukoliko algoritmi prepoznaju da je neka fotografija potencijalna zloupotreba dece, biće obrisana. Zvučaće čudno, ali ako algoritam prepozna da nešto ne štima (pričamo ipak o algoritmima i veštačkoj inteligenciji) obrisaće ili odbiti postavljanje slika u kojima na primer, devojčica igra balet sa baletskom suknjicom i baletankama, ili dečak igra fudbal. Na ovaj vid sankcionisanja Fejsbuk se odlučio upravo zbog roditelja koji potencijalno izlažu svoju decu opasnosti postavljajući slike bez ili s nedovoljno odeće – a zloupotreba takvih fotogafija je već previše.

• Moram da se dotaknem teme vršnjačkog nasilja na internetu – „cyberbulling“. Ovde mi je potreban instant odgovor: koje korake mogu odmah da preduzme roditelj čijem detetu se to dogodi?

Prijaviti razrednom i školi. Istog trenutka! Nema vendete, nema svađe sa roditeljima drugog deteta! Škole imaju timove za sprečavanje nasilja među vršnjacima i znaju kako da reaguju u kojim situacijama.

• Ne mogu da se oduprem utisku da najveći broj problema potiče zato što se ne komunicira dovoljno na relaciji roditelj-dete. Ali i zato što su roditelji zatečeni novim tehnologijama, koje nedovoljno poznaju. Šta savetuješ?

Bil Gejts je osnivač Microsofta i jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Stiv Džobs je osnivač kompanije Apple. Mark Zukenberg je osnovao Fejsbuk. Oni su lideri tehnološke industrije. Gejts nije dozvolio svojoj deci mobilne telefone dok nisu postali tinejdžeri. Džobsova deca su odrasla bez ajpoda. Zukenbergov Fejsbuk broji 2 milijarde korisnika, a njegova deca nemaju profile.

Nije stvar u tehnološkim znanjima već o načinu korišćenja. Nije svaki roditelj tehnološki pismen na nivou programera, ali svaki roditelj može da usmeri dete kako da koristi Internet, telefon i društvene mreže.

Ako u stvarnom svetu učimo decu da ne komuniciraju sa nepoznatima na ulici – hajde onda da im objasnimo da ne četuju sa ljudima koje ne poznaju na društvenim mrežama. Ako deci branimo da gola ili u kupaćem kostimu trče po školi – onda da im objasnimo da fotografije na kojima su polugoli ne treba da kače na profile, ili šalju drugima.

Decu vaspitavamo da ne psuju i ne vređaju drugare u realnom životu, zar ne? Pa onda ne treba da vređaju i ostavljaju ružne komentare kod drugara na slikama ili da pišu vulgarne poruke. To nema veze sa tehnološkom pismenošću, ima sa osnovnim načinima vaspitanja deteta.

• Skoro je izašla tvoja, očigledno neophodna, knjiga ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’. Koji je cilj knjige?

Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima – kao i pružanje smernica roditeljima. Želim da lakše razumeju ovaj svet i opasnosti u njemu. Da ukažem na potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora. Roditelji treba da se upoznaju sa digitalnim rizicima, nasiljem na internetu, zavisnosti od video igrica. Takođe i da znaju kome da se obrate za pomoć u slučaju da se nešto desi. Knjiga je dostupna na mom sajtu – a uskoro će krenuti i promocije u mnogim gradovima u Srbiji.

Moguće je sprečiti da se dogode slučajevi poput užasa koji se desio devojčicama u Zrenjaninu prošlog novembra, a koji je šokirao celu Srbiju. Trojica dečaka, starih 14, 15 i 16 godina, ucenili su dve devojčice uzrasta 13 i 15 godina njihovim golim slikama. Naterali su ih na seks, preteći im da će te fotografije objaviti na internetu. Kako je sve počelo? Mladić od 16 godina, dopisivao se sa dve devojčice – tinejdžerkama od 13 i 15 godina putem Fejsbuka. Tokom dopisivanja sa njima, on ih je nagovorio da mu pošalju fotografije na kojima su obnažene, što su one i učinile. Sve to, dečak je iskoristio nekoliko meseci kasnije. Rekao im je ukoliko ne budu imala seksualni odnos sa njim i dvojicom njegovih rođaka, od 14 i 15 godina, on će objaviti nage fotografije koje i dalje ima u telefonu. Bojeći se reakcije roditelja, kao i osude drugova i profesora, devojčice su pristale na odvratnu ucenu. Strašno je što u danasnjem društvu, veliki broj mladih devojaka misli da će samo gole moći da privuku dečake – a još je užasnije što dečaci to na najmonstuozniji način mogu da zloupotrebe.

Moja misija je da objasnim da internet nije bauk, ali da moramo da znamo kako da se pravilno ponašamo. Da shvatimo da je, uz razvoj digitalnih veština, podjednako bitna i svest o digitalnoj bezbednosti. Knjiga služi da roditeljima u ruke dam alate kojima će preduprediti ovakva dešavanja.

• 20. novembra 2019. organizuješ i „Konferenciju o bezbednosti dece na internetu“. Ko su učesnici i koje teme će biti obuhvaćene?

Na Međunarodni dan deteta, u sredu 20. novembra u Privrednoj komori Srbije, u Velikoj sali na Terazijama, održaće se konferencija o bezbednosti dece na internetu. Konferencija je zamišljena kao susret i izlaganja najeminentnijih stručnjaka koji mogu pružiti odgovore na pitanja koja se tiču bezbednosti dece i mladih na internetu.

Učesnici konferencije su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, Ministarstva za telekomunikacije, UNICEFa, dečiji psiholog, dečiji pedagog i stručnjaci za informacionu bezbednosti. Tokom dva panela, u trajanju od po jedan sat i 15 minuta, učesnici će pokušati da daju odgovore na pitanja šta rade deca na internetu i koje opasnosti vrebaju iz virtuelnog prostora.

• Konferencija je namenjena roditeljima, ali i svim zainteresovanim građanima koji o ovoj temi žele vise da čuju.
• Ulaz je besplatan ali je obavezna prijava na mejl konferencija@internetbezbednost.rs ili na jonev.katarina@gmail.com

Od 11. novembra počinje i nagradna igra na Instagram profilu @katarinajonev gde možete da osvojite godinu dana besplatnog korišćenja Kaspersky Safe Kids programa, koji služi za zaštitu dece na internetu.