Istina o 4 bele smrti – jahači apokalipse ili urbana legenda?

Potkrale su se određene nepreciznosti u priči o čuvena Četiri Bela Jahača Prehrambene Apokalipse. Neka njihova braća blizanci, Smeđi Jahači, dobili su status „dobrica“ samo zato što su ogrnuli plašt drugačije boje da bi sakrili svaku sličnost sa Belim bratom. A nekima tu nikada nije ni bilo mesto…

Ko je od njih mogao da dobije malo povoljniji tretman, a kome ga treba nemilosrdno uskratiti?

Prvi Beli Jahač Apokalipse – SO

Kad bolje razmislim, so je dosadan začin. Kad stavite samo so, a posebno ako se pretera – svako jelo ima sličan ukus. Servirati preslanu hranu uglavnom je stvar neukusa, greške pri kuvanju ili nepoznavanja začina. Samo je jedna stvar gora od soli, a to su Vegete, Biozačini i sl. – jer tek sa njima sva hrana ima isti ukus.

Ne kapiram kako to neko jede, pored obilja začina koje danas možemo da nabavimo i isprobamo. Prekomerno soljenje hrane ne razumem, ali je druga stvar da li se soli plašim.

1. Prvo, ne možemo da se nakljukamo neželjenim količinama soli ako sami sebi kuvamo. Dobri recepti, malo prakse i obilje začina umesto industrijskih „začina za jela“ – najbolja je metoda da se ne unese suvišna so u organizam.
2. Drugo, neko sebi može da je priušti manje, a neko više. Poznato je da ljudi s niskim pritiskom bolje tolerišu so. Kao i oni na LowCarb ishrani, jer izbacuju više vode iz organizma.
3. Treće, tačno je da redukcija soli može da smanji pritisak, ali je „količina“ smanjenja individualna stvar – nekima značajna stavka, a nekima zanemarljivo mala. Danas se zna da preterano mali unos soli nosi sa sobom drugačije zdravstvene rizike!
4. Četvrto, neki autori pišu i o tome da je bitniji balans između kalijuma – i natrijuma, koji je u soli. Ovo znači da osoba s višim pritiskom ne mora baš skroz da izbaci/limitira so i jede bljutavu hranu. Može da ostavi razumne količine soli, ali istovremeno značajno poveća količinu kalijuma u ishrani. Ako vas ova tema dotiče, potražite više informacija.

Dakle, čitajte više o balansu elektrolita u telu, o tome kako so (tj. natrijum) utiče na povećanje pritiska, ali takođe i o tome kako kalijum utiče na smanjenje. So nije plašilica, so je neophodna. Nje treba da budemo svesni, tim pre što može lako da se kontroliše – ako jedemo hranu a ne proizvode.

BONUS: da li je himalajska so zdravija? 

Ne postoje studije o različitim vrstama soli i njihovom uticaju na organizam. Ali postoje podaci o tome da neke soli sadrže više minerala ili su „na ukus“ slanije od drugih. Ako vam visok krvni pritisak „brani“ so, a vi pronađite onu koja daje najveću slanu senzaciju, kako biste koristili što manje količine soli.

A ti minerali? So s mineralima izgleda cakano i jeste cool izneti gostima roze ili crnu so. Himalajska so stvarno ima neke minerale i elemente u tragovima! Recimo – himalajska so ima 160 mg magnezijuma na 1 kg soli. Kako se dnevno preporučuje oko 350 mg magnezijuma, možete da jedete 2 kile Himalajske soli dnevno i sigurno nećete imati deficit magnezijuma 🙂 Nadam se da sam bila dovoljno ironična?  

Drugi Beli Jahač Apokalipse – ŠEĆER

Ako vam je do šećera, ne bacajte pare na hipster-šećere iz udaljenih krajeva planete Zemlje, nego kupite skromni beli šećer. Među šećerima stvarno nema neke posebne razlike.

Smeđi su na dobrom glasu bez ikakvog razloga. Med, malteks, javorov sirup, braon šećer, žuti šećer – svi su na kraju samo šećer, različitih boja i oblika. Ako kažete da ste kupili kokosov šećer jer vam se sviđa ukus, poverovaću. Stvarno ima neku „karamel“ aromu za koju vredi dati pare. Ali ako kažete da ste dali pare na kokosov šećer jer je zdraviji i dijetalniji, mogu samo da se slatko nasmejem 😛

Na 100g namirnice – kokosovo šećer ima oko 80 g šećera (ugljenih hidrata), a običan beli ima 100 g, dok smeđi ima 98 g. Ovo su besmislene razlike koja umeju ohoho! da koštaju.

OK, kokosov šećer ima i inulin zbog koga ima nešto manji glikemijski indeks i inulin jeste super prebiotik (prebiotik nije isto što i probiotik). Ipak, čičoka ga ima mnogo više, pa ako vam je do inulina, kupite čičoku i od nje napravite salatu. To je bolje nego da se ložite na gluposti koje pišu prodavci papreno skupih zaslađivača koji su na kraju – samo šećer druge boje.

BONUS: Da li je voćni šećer zdraviji?

Fruktoza nema visok glikemijski indeks, ali je s njom je posebna žurka! Već je poznato da se fruktoza metaboliše u jetri i svetski stručnjaci upozoravaju na nju jer stvara masnu jetru. Onaj čuveni agave sirup koji kao skida kile i čini da pucate od zdravlja, još jedna je basmislica jer je 70% šečer – i to većim delom fruktoza! Znači, dalje prstiće od njega. Ako već treba da uništavate jetru, uzmite neku dobru rakiju ili  vino – glupo je da to radite s fruktozom 😀

Još jedna maska koju šećer on nosi je slatka voćna maska. Ni nakon kilograma pojedenog voća, većina ljudi u svoj dnevnik ishrane neće zapisati: „Danas su na meniju bili i slatkiši„. Nije tačno da voće ima „zdrav voćni šećer“ već voće jednostavno ima običan šećer koji je većim delom saharoza = beli šećer. Zatim ima malo slobodne glukoze & manje ili više slobodne fruktoze. Voće jeste zdravo, ima vlakna, minerale i vitamine. I ne – ne možete da ga jedete u neograničenim količinama samo zato što je prirodno.

Mada ništa novo nisam rekla. Ne postoji na ovom svetu bilo šta što može da se jede i radi u neograničenim količinama. Sećate se da sve što stvarno prija ili goji, ili je nezdravo, ili nije moralno 😀

Za neke ljude su određene količine šećera OK, posebno ako su maratonci i trijatlonci. Za druge je bukvalno otrov.  Ako vam je do slatkog ukusa bez posledica, pročitajte ovaj tekst.

Kao i u prethodnom slučaju, ova „bela smrt“ može lako  da se kontroliše – ako jedemo hranu a ne proizvode.

Treći Beli Jahač – BRAŠNO

Prazne kalorije su koncentrati. To znači da one služe za tovljenje. Ako ste super fit, zdravlje vam je super, imate perfektnu kilažu, generalno se hranite zdravo pa dobijate dovoljno važnih nutrijenata – od praznih kalorija vam neće biti ništa. Šta je za takve ljude jedenje tamo nekog testa?

Ipak, Supermeni su manjina. Retkost kao i Feniks, Nesi, Jednorog, Ivana Španović… Oni mogu  da jedu belo brašno kad god hoće, a mi ostali smrtnici možemo samo da ih hejtujemo na društvenim mrežama zbog toga 🙂

Beli šećer je fruktoza+glukoza. Belo brašno je pretežno skrob. Skrob je glukoza+glukoza+glukoza+glukoza itd. (dugačak lanac glukoze). Znači belo brašno je šećer. Onaj brzi šećer, koji brzo diže insulin. Ovde sam objasnila kako nas insulin goji.

To što nas insulin goji, automatski znači i da je cela ona priča „Calories in, Calories out“ najveći bulšit ikad. Čovek je hormonski zavisno biće, a ne Yugo Zastava za koji se zna koliko benzina slupa na 100 km. Yugo nema hormone koji mogu da ga mršave, ugoje, razbole, pa i ubiju.

Drugim rečima, ova prazna kalorija, kao i svaka druga se ZASLUŽUJE. Neće vas ubiti. Nije otrovna, niti toksična sama po sebi. Samo je većini nepotrebni višak.

Jedina stvar u kojoj su slane prazne kalorije bolje od slatkih praznih kalorija je što uglavnom imaju niži glikemijski indeks. U slanoj hrani s belim brašnom najčešće ima proteina, masti i skroba. Ako vam se brljavi i poželite hranu za tovljenje, bolje odaberite hamburger, beli pirinač u rižotu, testenine s mesom, picu s pršutom, pitu s mesom ili sirom i sl. – nego slatkiše. NIKADA ne birajte lisnata testa (objašnjenje) ili slatkiše koji su čisti skrob+šećer (tipičan primer su tulumbe i krofne).

BONUS: da li je integralno brašno zdravije?

Kad pričamo o poređenju belog, integralnog ili nekog drugog popularnog brašna (ovseno, heljdino, pirinčano, raženo) – sve vam je to slično. Kao ono sa belim i smeđim šećerom. Razlike su minimalne kada pričamo o količini ugljenih hidrata. Posebno ako ste ekstremno gojazni i pri tome insulinski rezistentni. Za insulinski rezistentne ljude rešenje su proteinska brašna a ne integralna brašna.

Više o svetu žitarica i koje su najbolje opcije kad su žitarice u pitanju – pročitajte u ovom tekstu. Videćete da, kao i u prethodna 2 slučaja, ova „bela smrt“ to uopšte nike ako jedemo hranu a ne proizvode.

Četvrti Beli Jahač – MASTI

Kad čujem za 4 „bele smrti“ nekako svarim priču o šećeru. Stvarno, OK za šećer. Malo se namrštim za so i belo brašno. Ali za masti!!! E, za masti mi totalno padne mrak na oči! U slučaju masti, priča o 4 „bele smrti“ postaje zbirka nebuloza. 

Toliko su nam laži rekli o mastima u poslednjih nekoliko decenija, da me je prvo bolela glava – a onda sam im prilično posvetila ovih 5 godina blogovanja.

Da, tačno je da su margarini s trans mastima ubitačno opasni, ali oni nisu hrana. Oni su štetan proizvod. Tačno je i da su novi margarini bez trans masti potpuno neistraženi. Ali ni oni nisu hrana. Verovatno su (a vreme će pokazati) još jedna laboratorijska greška – kao što je i njihov trans prethodnik bio. Dok „vreme ne pokaže“ meni ne pada na pamet da nekome glumim zamorče, pa jedem pravu hranu.

Šta je najveći problem kad se pomenu masti kao „bela smrt“? To što kad kažete „masti“ ljudi pomisle samo na one čvrste: mast i maslac. To je ta moć asocijacija 🙁

Zato ispada da su tečna ulja zdrava i da nisu bela smrt – što je daleko od istine! Rafinisana ulja koja su nam decenijama uvaljivali kao zdrava su stvarno smrt. Doduše, nisu bela smrt, nego žuta. Ne samo da ih kao vrsta nikada nismo koristili do pre 50-ak godina, već je to jako nestabilan proizvod. Napravljen uz maltretiranje sirovine na visokim temperaturama i prečišćen uz hemikalije. Proces rafinisanja ulja najčešće stvara i opasne trans masti.

Zašto smo jeli ovaj „žuti bućkuriš“?

Zato što su nas plašili da će nas pobiti holesterol i zasićene masti. Zato što smo bili zavedeni izjavama da holesterol iz hrane i zasićene masti izazivaju srčana oboljenja. Dobili smo „nemasne smernice“ i veštačka ulja da bi se srčana oboljenja sprečila. Na kraju, ne da ih takve smernice nisu sprečile, već nikada nije bilo gore.

Istina koja se danas zna je da:

1. Holesterol iz hrane ne utiče na holesterol iz krvi (vidi tekst i koristi linkove u tekstu)
2. Zasićene masti su prirodne, stabilne i hrana na kojoj smo kao vrsta živeli – nisu nikakav štetan bauk (vidi serijal tekstova o mastima i sve će biti jasnije neko ikada do sada)

Stvarno, izdvojite vreme da pomenute i linkovane tekstove pročitate! Isplatiće vam se.

BONUS: Koja je najveća zabluda ikada izrečena za masti?

Ovo je otkačeno do imbecilnosti! Strah i trepet svakog nutricioniste školovanog ’80-’90. godina prošlog veka bila je svinjska mast.  U tom mračnom veku nutricionizma, jedenje „zasićene“ svinjske masti je bilo nešto kao da pokušavate sebe da ubijete, samo polako.

Istina? Svinjska mast je samo 36% zasićena, a pileća još manje: 30%. Ja bih ono što je manje od pola uvek zvala „nezasićenim“ – a vi kako hoćete 😉

NARAVOUČENIJE:

Pričati o hrani kao o „smrti“ je glupo. Naravno da prava hrana nije nikakva smrt i naravno da prirodne masti to ne mogu da budu. Ako se za kraj pitate koliko tih zdravih prirodnih masti treba da jedemo – na to sam već odgovorila u jednom od ranijih tekstova 🙂

Ipak, za slučaj da je preostalo još onih koji uporno žele da veruju u „4 bele smrti“ – ja takvima poklanjam mnogo ubedljiviju i smrtonosniju listu:

1. Kokain
2. Heroin
3. Jeti 
4. White Walker