Kako nas mediji obmanjuju? Slučaj “Harvard kaže da je margarin bolji za srce od maslaca”

Pojavilo se danas na nekim srpskim i kao i na hrvatskim
portalima, a zatim su priču odmah preneli i drugi portali. Kao i obično, gomila nesrećnika je odmah počela da šeruje i lajkuje (dez)informaciju kako je margarin je bolji za srce od putera.

U pitanju vest da su “naučnici sa Harvarda dokazali nešto” – a to bi valjda trebalo shvatiti ozbiljno?

Pisala sam vam već o tome kako se rade nutricionistička naučna istraživanja? Ako niste čitali taj tekst, sada vam je sigurno vreme. U istom pominjem i kako mediji prenose rezultate istraživanja pepisujući jedni od drugih. Nekada je sve to nebitno, a nekada naprave neopisivu štetu. Evo analize slučaja od danas…

Margarin zdraviji od maslaca – tvrde istraživači s Harvarda

Ovo je odprilike naslov sa “naših” portala. U tekstu ćete saznati da je u pitanju dugogodišnje istraživanje o prehrambenim navikama i zdravlju 84.628 žena i 42.908 muškaraca, koji na početku istraživanja nisu bolovali od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka. Ima i poneka slovna greška kao “maragrin” na više mesta, ili navedu cifru od 13.000 ljudi umesto 130.000, linkova nema ni za lek – ali da ne sitničarimo 🙂

Lider istraživanja na Harvardu, profesor Frank Hu tvrdi (prema portalima) da su za bolesti srca zasićene masti jednako nezdrave kao i rafinisani ugljeni hidrati, pa prema tome treba jesti margarin a ne maslac.

Na portalu Blica, koji je prvi “precizno i tačno preneo” vest, to izgleda ovako:

Odakle uopšte iskopaše taj margarin?

Prvo da se podsetimo šta već odavno znamo:

1. “Dijamant” u Srbiji koristi lekarku, Tatjanu Mraović sa VMA, za svoju propagandu
2. To isto rade i u Hrvatskoj, jer i Hrvatska ima svoju “Dr za margarin” koji daje potpuno identične izjave za “Zvijezdu”
3. Na domaćim portalima se često pojavi tekst koji je #kobajagi intervju sa navedenim doktorima, a i mala bebe bi ukapirala da se radi o plaćenom PR-u. Ako ništa drugo onda po izjavama koje gorepomenute doktorke za margarin, po narudžbini, ponavljaju kao papagaji
4. Kada u tekstu prepoznate takve izjave ili one budu ubačene u ono što je već moglo da se prekopira iz stranih medija – da li vam malo zvoni zvonce za uzbunu? Meni zvoni.

Svakako, ne mogu da tvrdim da je dodatno filovanje ovih tekstova bilo plaćeno od određenog proizvođača margarina. Isto tako ne mogu da tvrdim ni da nije bilo plaćeno. Nemam pojma ali lični utisak očito imam 😉

Originalno, pominjanje margarina i njegovo povezivanje sa istraživanjem sa Harvarda nije bilo maslo domaćih medija.

Prva pominjanja se dešavaju na stranim portalima a naši ih preuzimaju da bi ih “zakitili” dodatnim informacijama o lepotama margarina.

Ovo sa slike su 29. septembra javili neki strani mediji – dok su se drugi ozbiljni već 1. oktobra poneli kako treba i odmah zatražili još neko mišljenje.

Ukratko ču prepričati ovo sa slike: – pošto smo počeli da vraćamo zasićene masti u ishranu, naučnici su hteli da provere da li je to stvarno ispravno. Mlađi savetnik Li kaže: “Trend 1980 do 1990 je bio ishrana sa malo masti i puno ugljenih hidrata i to nije imalo efekata u zaštiti od srčanih bolesti. Zato ne treba zamenjivati zasićene masti rafinisanim ugljenim hidratima” (ok, ovo znamo).

• Savet br. 1 – Smanjenje unosa zasićenih masti za 5% i umesto toga jedenje ribe, smanjiće rizik od srčanih bolesti za 25%
• Savet br. 2 – Ako se isto toliko zameni maslinovim uljem, rizik se smanjuje za još 15%

Riba i maslinovo ulje za zdravo srce su očito veoma revolucionarna informacija 🙂

U naslovu i na početku teksta je rečenica o margarinu, ali je pominjanje margarina više usputno i naslov služi za “pecanje” čitalaca –  dok se mnogo kraća vest na srpskom portalu pretvara u svojevrsnu odu margarinu.

Šta kaže prvo javno saopštenje u Harvard Gazeti?

Portal sa Harvarda kaže da se studija pojavila 28. septembra u žurnalu Američkog koledža za kardiologiju.  Naravno u toj vesti, koja stiže direktno sa Harvarda, nema ni pomena margarina. Ni jedne jedine reči o margarinu! 

Kaže se sledeće:

• Procenili su da se zamena 5% energetskog unosa iz zasićenih masti sa isto toliko energije iz bilo polnezasićenih, mononezasićenih ili ugljenih hidrata iz celih žitarica – rizik od srčanih bolesti smanjuje za respektivno 25%, 15% i 9%. S druge strane ako se 5% kalorija iz zasićenih masti zameni istim energetskim unosom iz rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, nije bilo razlike vezane za oboljevanje od kardiovaskulatnih bolesti.

Ako se ovo poveže sa savetom iz da se jedu riba i maslinovo ulje i tome doda savet da se jedu cele žitarice (ne prerađevine i hlebovi, nego cele žitarice) – ja se ponovo pitam ko je i kako dodao margarin u priču?

Ali OK, Harvard Gazeta nije istraživanje, pa idemo na njega.

Šta kažu u tom “Journal of the American College of Cardiology”?

Istraživanje je svakako objavljeno, kako i piše u Harvard Gazeti. Ali zaboravite na čitanje istraživanja.

Sećate se šta sam pisala o istraživanjima? Mi nemamo pristup celom istraživanju! Ono što možemo da vidimo je samo siže. U kome – kao što ste i očekivali – nema ni pomena margarina. Evo linka ka njemu.

Ono što možemo da pročitamo je kratko i ima veze samo sa objavom u Gazeti. A naravno – očekivano – baš nikave veze sa objavom u medijima. Nema margarina. I ovde se priča vrti oko onih 5% kalorija iz zasićenih masti koje treba zameniti sa ribom i maslinovim uljem. Što je cool.

Pošto sam pisala o tome da su svinjska i pileća mast samo oko 30-36% zasićene, to znači da su one oko 64-70 posto nezasićene. Ja u tom segmentu pozdravljam ovo istraživanje 🙂

A kako je uopšte rađeno istraživanje? Prava žurka je ovde!

Studija ima i ime i link ka njoj. Zove se Nurses’ Health Study, ima svoj sopstveni Web sajt i rađena je od 1980. do 2010. godine. Tačno, praćeno je 84,628 žena i 42,908 muškaraca koji na početku studije nisu imali dijabetes, rak i srčane bolesti. Njihova ishrana je beležena tako što su na svake 4 godine popunjavali upitnike ali samo – semiquantitative. Ova reč znači nešto kao “odokativno“.

Na kraju dolazimo i do upitnika iz ove studije, jer ako pročitamo da je puter nezdrav – svakako nas zanima na osnovu kojih podataka su ljudi došli do toga (mada očito je da ovi sa Harvarda uopšte nisu ni došli do toga). Imate celu stranicu na kojoj su upitnici od 1976 godine.

Pa ih otvorite, ili bar otvorite ovaj poslednji upitnik iz 2014. Pored pitanja o alkoholu, kretanju, lekovima, psihičkom stanju i sl. – ima i jedna minijaturna tabelica o navikama u ishrani. Bukvalno su pitali ljude koliko su u poslednjih godinu dana jeli sledeće namirnice:

• Borovnice
• Jagode
• Maslinovo ulje
• Kikiriki
• Druge orašaste
• Kikiriki puter
• Rafinisane žitarice
• Celovite žitarice

Da, samo to pitaju u 2014. godini.

• 2013. nema čak ni tog pitanja već pitanje oko zabrinutosti za kilažu i ishranu.
• U 2012. su postavili mnogo više pitanja o hrani – ali podsećam, ljudi se odokativno prisećaju svojih poslednjih godinu dana života. Isto se radi 2011. i 2010. – ali već 2009. opet nema pitanja o hrani, pa počinju ponovo 2008. Dalje me je mrzelo da gledam. Imate link gore koga zanima više.

Sada vas još jednom molim da se vratite na tekst o tome kako se rade nutricionistička naučna istraživanja i vidite razliku između “praćenja” i “eksperimenta”. Mada vam je sve već jasno.

Grand finale – lagarija oko margarina

U toku trapavog ili namernog prenošenja informacija, mediji su zaboravili da napišu na koji margarin zapravo misle. A nije sve jedno jer su obe vrste loše, svaka na svoj način:

• Margarini sa trans mastima su bukvalno banovani iz SAD i proizvođači imaju rok od 3 godine da ih potpuno povuku iz prodaje. Oko ovoga nema diskusije i dileme da je najgori otrov koji ne sme da se dotakne.
  • Čak i da su momci sa Harvarda stvarno pomenuli margarin, bilo bi čudno da se ovoga nisu setili. Da sve bude komičnije, ovaj margarin je po sastavu – polinezasićena mast. 
• Margarini bez trans masti (tzv. interesterifikovane masti) su bukvalno veštački napravljena zasićena mast. Ima malo istraživanja o njima a ona koja postoje su pokazala da za samo 2 nedelje konzumiranja, produkcija insulina opada za 20%.
  • I da ovo za insulin nije tačno, i dalje su veštački napravljena zasćena mast. Što bi takođe momci sa Harvarda, da su uopšte pomenuli margarine, znali.

Postaje prilično jasno zašto je Harvard ekipi bilo teško da eksplicitno navedu margarin koji je ili polinezasićen i štetan, ili je već postao zasićena mast. Ubih se tražeći tu izjavu na samom izvoru – ali ništa.

Pritužbe na zasićene masti iz prirode i nuđenje veštačkih zasićenih masti iz laboratorije su bili glavna tema mog teksta o Dijamantu i “Doktorki za margarin”, jer se radi o otvorenom obmanjivanju. Naravno isti tekstovi i dalje stoje na sajtu proizvođača.

Naravoučenije

Obično lako napišem naravoučenije, sada mi teže ide jer ponekad imam utisak da su neki bezobrazni koliko su teški. Ipak, ovo vam je priča o tome kako se dolazi do novinskog naslova. I o tome kako je sve danas lako proverljivo.

Bilo ovo sve slučajno ili namerno, ostaje činjenica da su ovakvi tekstovi i izveštavanje štetni do beskonačnosti. Ono što nam se servira – očigledno nije tačno.

Mislite svojom glavom i molim vas – ne šerujte gluposti. Kad god je trebalo da linkujem neku nebulozu, odlučila bih se za fotografiju teksta. Ne mogu da linkovima povećavam čitanost na mestima gde je loš tekst, ili se iznose laži i netačne tvrdnje. Ne znam zašto bi bilo ko to radio?

 

PROČITAJTE I TEKSTOVE:

• Puter ili margarin: 7 razloga zašto je margarin bolji za kuvanje od putera
• Organska hrana – beskorisni mit i bacanje para?