Eterična ulja u kuhinji

Mirisna alhemija eteričnih ulja nije mogla tako lako da se zadrži samo u svetu parfema i na koži, tokom nege i masaže. Ovaj svet je bio toliko očaravajući da su esencije listova, korena, cvetova ili bobica – pronašle svoj put i do kuhinje.

Mišljenja o jestivosti esencijalnih ulja se razlikuju. Dosta je autora koji smatraju da to ne treba raditi nikada. Retko kada se nađe autor koji preporučuje redovno “ispijanje” eteričnih ulja, i takvi su često na meti kritike profesionalnih aromaterapeuta. Ima onih koji smatraju da je pažljiva oralna upotreba OK pod određenim uslovima o kojima će biti reči.

Različita mišljenja o “jestivosti” eteričnih ulja

Potpuno je tačno da eterična ulja treba koristiti pažljivo. Začinima ili čajevima možemo da se igramo do mile volje zato što nisu koncentrovani. Eterična ulja su visokokoncentrovane supstance koje imaju jak uticaj na telo i mogu da budu potencijalno rizične.

To što su ova ulja potpuno prirodna ne znači da su automatski i bezbedna, pa mogu da se opušteno jedu i piju. Daleko od toga! Sva čista esencijalna ulja su jake kombinacije različitih hemijskih komponenti koje mogu da nam pomognu u terepiji brojh stanja i neprijatnosti – ali ako se ne korite pravilno mogu da naprave i probleme.

Jasno je i da neko ko se odluči da uzima oralno eterična ulja u terapijske svrhe (a to znači redovnu upotrebu) ne samo da treba da se posavetuje sa profesionalcem nego treba da odabere i najčistija moguća ulja. Ovakve stvari se ne mogu raditi sa veštačkim mirisima koji se korite u parfemima ili sa esencijalnim uljima koja su dobijena u procesu u kome je korićena neka hemikalija.

I rastvaranje eteričnih ulja je neophodno kako zbog njihovog sporijeg ulaska u krvotok, tako i da bi se sprečila bilo kakva iritacija. Ali kao što smo videli i u tekstu o nezi kože – uljani rastvori su najbolji, dok se eterična ulja ne rastvaraju dobro u vodi. Česte metode za one koji odluče da ih koriste u terapiji su:

• kapsule u kojima je miks 80% biljnog i 20% eteričnog ulja,
• mešavina 1 kašike meda i 1-2 kapi eteričnog ulja koja se dodaje u čašu tople vode ili čaja

Većina aromaterapeuta neće savetovati ovakvu upotrebu, a ;ak i oni koji podržavaju ovakve terapije savetovaće posebnu pažnju:

• Trudnicama – koje obično izbegavaju ulje koščice kajsije, bosiljak, žalfiju, majoram, pepermint, timijan, karanfilić, itd.
• Ljudima koji imaju visok ili nizak pritisak, astmu, dijabetes i sl.
• Onima koji nisu uradili test na koži – tj. testirali reakciju malom količinom ulja nanetom na podlakticu ruke, gde nikakvo crvenilo ili iritacija ne smeju da se pojave.

Kuvanje sa esencijalnim uljima: da ili ne?

Za razliku od terapija ispijanja razblaženih eteričnih ulja koje bi trebalo da se rade svakodnevno&redovno i jesu velika kontroverza –  kuvanje sa uljima se razlikuje. Ono spada u povremenu zanimaciju pa se većina autora slaže da u uslovima neredovnosti, nekoliko kapi ulja u ceo recept mogu da doprinesu lepšem jelu i ne bi trebalo da predstavljaju apsolutno nikakav rizik za zdravlje. Precizno, radi se o 1 do 3 kapi ulja na ceo recept.

Dakle – uz sva razmatranja za i protiv, uz poznavanje svog zdravstvenog stanja i ulja koje ste kupili – samostalno ili uz konsultacije sa nekim stručnijim donesite odluku oko upotrebe ulja u kuvanju. Ja sam uvek raspoložena da ih koristim. Imam ulja od vanile i jasmina lošijeg kvaliteta koje nikada ne bih stavila u hranu, ali i neka stvarno kvalitetna ulja korstim bez problema.

Ako pravim keksiće sa lavandom ili dezerte sa eteričnim uljem peperminta – to znači da ću staviti samo 1 do 2 kapi na recept. Takođe, kap ulja ruzmarina u maslinovom ulju kojim mogu da prelijem piletinu pre serviranja je takođe više nego dovoljno, jer želim aromu – a ne osećaj da žvaćem žbun ruzmarina 🙂

Ulja koja će se najčešće koristiti u kuhinji su upravo ona sa čijim “izvorom” bi i inače kuvali – ali ga sada nemate, nije u sezoni ili želite da intenzivno naglasite tu aromu u jelu. U razmatrenje mogu da uđu:

• limun, narandža, muškatni orah, đumbir, mandarina, žalfija, limunova trava, grejpfrut, komorač, pepermint, cimet, origano, limeta, žalfija, ruzmarin, karanfilić, bosiljak, ruža, kumin, kardamom, estragon…

Ulja se najčešće ubacuju pred sam kraj termičke obrade da bi se sačuvala što više. I ponovo – moraju da budu pogodna za ovakvu upotrebu (čista i 100% prirodna), kao i da se koriste u minimalnim količinama.